Malo je oblasti medicine u kojima je postignut tako veliki napredak u lečenju kao što je oblast malignih oboljenja, ili jednostavno rečeno, oblast raka.
Foto Piksabej
Početkom prošlog veka rak se praktično nije mogao leciti. Krajem tridesetih godina prošlog veka kod oko 30% obolelih od raka bilo je moguce lecenje. Primenom određenih lekova (hemioterapija) uspešnost lečenja je postignuta kod više od 50% obolelih.
Poslednjih godina, boljim razumevanjem uzroka bolesti i istraživanjima u oblasti molekularne farmakologije, primena savremenih, ciljnih metoda lečenja, značajno je uticala na još veću uspešnost terapije, koja se objektivno ispoljava kao efikasnost i procenat preživljavanja obolelih.
Krajnji cilj ovih savremenih pristupa lečenju raka je izlečenje, cilj koji danas nije nedostižan.
ŠTA JE KOSTNA SRŽ?
Kostna srž je po izgledu slična krvi i nalazi se u centralnom delu velikih kostiju. To je mesto gde se stvaraju nove ćelije krvi, a to su: crvena krvna zrnca ili eritrociti, koji su neophodni za prenošenje kiseonika, bela krvna zrnca ili leukociti, koji su potrebni za borbu organizma protiv infekcije i krvne pločice ili trombociti, koji su potrebni za zaustavljanje krvarenja.Dakle, kostna srž je mesto gde se stvaraju ćelije koje su neophodne za život.ŠTA JE TRANSPLANTACIJA KOSTNE SRŽI I KOME JE NEOPHODNA?
Kostna srž može biti uništena nekim teškim bolestima, zračenjem ili lekovima. Tada se ne stvaraju nove ćelije krvi i nastaju bolesti koje ugrožavaju život kao što su leukemija, aplastična anemija, imune deficijencije, urođeni poremećaji metabolizma i druge. Danas je ove bolesti moguće lečiti tranplantacijom kostne srži.Transplantacija kostne srži je obnavljanje obolele kostne srži ćelijamazdravog davaoca.Ubrizgavanjem zdravih ćelija kostne srži u venu bolesnika (isto kao pri transfuziji krvi) očekujemo da kostna srž počne da proizvodi normalne zdrave ćelije krvi. Uprkos najboljem medicinskom tretmanu, kod bolesnika su moguće teške komplikacije, ali se većina transplantacija danas završava uspešno.Transplantacija kostne srži od zdrave osobe može biti mogućnost da se nastavi život i obnovi zdravlje bolesnika kome je kostna srž teško oštećena. Transplantacija može biti potrebna i deci i odraslima.
Foto Piksabej
KO MOŽE DA BUDE DAVALAC KOSTNE SRŽI ZA ODREĐENOG BOLESNIKA?
Idealan davalac kostne srži za bolesnika je njegov rođeni brat ili sestra.Međutim, da bi transplantacija bila uspešna neophodno je da davalac i bolesnik budu podudarni. A samo oko 30% bolesnika ima podudarnog člana familije.Da li to znači da većina bolesnika nema šansu za oporavak?
Ne! Moguće je za ove bolesnike pronaći davaoca koji je potpuno podudaran a nije u srodstvu sa bolesnikom.
ŠTA ZNAČI PODUDARNOST?
Podudarnost je zasnovana na nasleđenim karakteristikama koje se nazivaju humani leukocitni antigeni ili HLA. Postupak određivanja ovih antigena se naziva HLA tipizacija. Tipizacija se radi iz malog uzorka krvi u našoj laboratoriji.Svaka osoba ima različitu HLA tipizaciju, tako da verovatnoća da se pronađe odgovarajući podudaran davalac za određenog bolesnika može biti mala.Međutim, danas je pronalaženje podudarnog nesrodnog davaoca omogućeno pretraživanjem Registra davalaca kostne srži.
Registar davalaca kostne srži sadrži podatke o osobama koje žele da pomognu i koje su, kao što Vi sada razmatrate, već dali mali uzorak krvi za HLA tipizaciju.
Kada je nekom bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran.
Da bi olakšali ovo traženje, Registri velikog broja zemalja su se udružili u Svetski registar davalaca kostne srži. U Svetskom Registru se danas nalazi preko 10 miliona doborovljnih davalaca kostne srži iz celog sveta koji žele da pomognu.
Uprkos tome, mnogi pokušaji pronalaženja odgovarajućeg davaoca su još uvek neuspešni. Ali sa porastom broja davalaca u Registru povećava se verovatnoća pronalaženja davaoca kostne srži za sve veći broj bolesnika.
Verovatnoća da se nađe davalac odgovarajuće podudarnosti je veća ukoliko su davalac i bolesnik iste etničke pripadnosti, s obzirom na to da je učestalost HLA različita u različitim populacijama.
Možda ste baš Vi jedina osoba koja je podudarna sa bolesnikom kome je transplantacija kostne srži jedina nada! Vi možete biti jedina osoba na svetu koja odgovara, koja ima istu HLA tipizaciju kao bolesnik, jedina osoba koja bi mogla da spase život nekome koji umire od teške bolesti kostne srži.
Ako želite da pomognete priključite se Registru 
Foto Piksabej
KAKO VI MOŽETE DA SE PRIKLJUČITE REGISTRU?
Prijavljivanje je veoma jednostavno: dovoljno je da popunite Prijavni list i Medicinski upitnik i da date mali uzorak krvi za HLA tipizaciju. Što pre. Bolesniku vreme brzo ističe. Mi Vas molimo za brz odgovor i dugotrajnu saradnju.Nikad se ne zna, možda ćete Vi biti podudarni i imati prilike da spasite nečiji život.Zato, ako ste zdravi i imate između 18 i 50 godina, potrebni ste Registru sada. Kada se jednom prijavite, Vaši podaci ostaju u Registru dok ne napunite 60 godina.Postoje i drugi kriterijumi koji ukazuju na Vašu podobnost da se priključite Registru i zato Vas molimo da popunite Medicinski upitnik. Svrha ovog upitnika je da nam pomogne u proceni da li je za Vas potpuno bezbedno da budete mogući davalac kostne srži. Svi podaci će biti strogo poverljivi i dostupni samo za procenu da li Vi možete da budete davalac kostne srži.Najvažnije je da ste Vi osoba koja želi da pomogne i da sarađuje sa nama, da želite da ostanete u kontaktu sa nama i da prihvatite da date uzorak krvi za dalja testiranja ukoliko bude potrebno.Molimo Vas da razmotrite ovaj važan korak. Budite sigurni da je to zaista Vaša prava odluka.Priključivanje Registru Vas neće koštati ništa ali za nekog drugog bi to mogla da bude cena života.
KADA SE PRIJAVITE U REGISTAR, ŠTA JE SLEDEĆE?
Testovi iz Vašeg uzorka krvi se rade u našoj laboratoriji. Vaši lični podaci kao i podaci iz Medicinskog upitnika unose se u kompjutersku bazu podataka Registra. Sve informacije su strogo poverljive i dostupne su samo određenom stručnom osoblju koje je uključeno u izbor davalaca.Zatim, može da prođe neko vreme (nekada i nekoliko godina) dok Vas ne zamolimo za dalju saradnju. To je zbog toga što je veoma mala verovatnoća da bolesnik ima istu HLA tipizaciju kao Vi. Ali, za bolesnika kome ste potrebni ta mala šansa je najčešće i jedina.Iz tog razloga Vas molimo da nas obavestite o svakoj promeni Vaše adrese ili broja telefona, da bismo mogli da ostanemo u kontaktu.Verovatnoća da Vi budete podudarni sa bolesnikom kome je potrebna transplantacija je veoma mala, ali ako imate istu HLA tipizaciju kao i bolesnik onda ste Vi jedina osoba koja može spasiti njegov život.
DA LI MOŽETE DA ODUSTANETE?
Vi uvek možete zahtevati da budete isključeni iz Registra. Ali se nadamo da nećete zaboraviti da Vaše davanje znači mogućnost života za bolesnika.
ŠTA UKOLIKO BAŠ VI BUDETE U PRILICI DA NEKOME POMOGNETE?
Ako se pronađe da je Vaša HLA tipizacija potpuno podudarna sa HLA tipizacijom bolesnika (u nekim situacijama može biti samo delimično podudarna), Vi ste nemerljiva nada tom bolesniku. Tada ćemo Vas pozvati za dalju saradnju.Etika i standardi nas obavezuju da davaocima kostne srži detaljno objasnimo medicinsku proceduru i predočimo moguće prateće simptome iako su oni veoma retki.Prvo Vas pozivamo na razgovor. Tom prilikom dobijate sve potrebne informacije u razgovoru sa stručnjacima, kao i nove brošure u kojima je detaljno opisan ceo postupak. Zatim je neophodno da uradimo dodatna medicinska ispitivanja da bismo bili sigurni da ste dobrog zdravlja i da je postupak uzimanja kostne srži potpuno bezbedan za Vas. Uzećemo Vam još jedan uzorak krvi, da bismo u potpunosti ispitali Vaše zdravlje i potvrdili HLA tipizaciju. Kada utvrdimo da ste u odličnoj zdravstvenoj kondiciji i da je postupak uzimanja kostne srži potpuno bezbedan za Vas, potrebno je da planirate kratkotrajni boravak u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi.
ŠTA JE HRONIČNA MIJELOIDNA LEUKEMIJA?
Hronična mijeloidna leukemija (HML) je maligno oboljenje krvi i kostne srži. Sve ćelije krvi potiču od matičnih ćelija koje se nalaze u kostnoj srži, koje predstavlja sunderasto tkivo u okviru Vaših kostiju.
Postoje tri tipa krvnih ćelija:
Crvene krvne ćelije - Eritrociti koji prenose kiseonik do svih tkiva u telu
Bele krvne ćelije- Leukociti koji učestvuju u procesima odbrane organizma od infekcije
Krvne pločice-Trombociti koji omogućavaju da se krv zgruša kada je oštecen krvni sud i/ili je prisutno krvarenje
HML se karakteriše povecanjem broja leukocita, naročito podtipa ćelija koje se zovu granulociti, pri čemu ove ćelije ne sazrevaju u vecem broju. Ove nezrele ćelije se nakupljaju u perifernoj krvi i kostnoj srži i dovode do opterecenja kostne srži tako da se smanjuje stvaranje ostalih krvnih ćelija, kao što su eritrociti i trombociti. Kada se kapacitet kostne srži u odnosu na maksimalan broj ćelija premaši, dolazi do pojave ovih nezrelih ćelija u perifernoj krvi, a krv ove ćelije doprema do ostalih organa i tkiva organizma. "Naseljavanje" organa nezrelim granulocitima dovodi do ozbiljnih poremecaja funkcije tih organa i pojave simptoma, karakterističnih za HML.
ŠTA JE UZROK?
Kao vecina malignih oboljenja, HML je posledica nezdravih promena u ćelijama koje se nazivaju mutacijama. Mutacije se javljaju na ljudskom celijskom zapisu-kodu koji se naziva deoksi-ribonukleinska kiselina (DNA) koja je najvažniji izvor informacija kako naš organizam funkcioniše i kako se tkiva i organi stvaraju. DNA je osnova gena koji su grupisani u hromozome i specifični za našu životinjsku vrstu. Manje mutacije-oštecenja DNA može organizam sam da popravi putem proteina zaduženih za obnovu DNA, ali problem nastaje kada je mutacija-oštecenje veceg obima i kada se javi u pogrešno vreme. Kod HML dolazi do značajnije mutacije DNA koja kontroliše razvoj ćelija krvi u kostnoj srži, otkidajuci jedan deo jednog i dodajuci taj deo drugom hromozomu, tako stvarajuci nov hromozom koji se zove Filadelfija hromozom (Ph hromozom). Skoro svi bolesnici sa HML imaju ovaj hromozom, koji svojom poremecenom funkcijom uzrokuju da matična ćelija kostne srži stvara preveliki broj leukocita.
KOJI SU SIMPTOMI I ZNACI HRONIČNE MIJELOIDNE LEUKEMIJE (HML)?
Simptomi bolesti nastaju polako i nije retko da se slučajno otkrije pri rutinskim pregledima krvi povecan broj leukocita, a da se pacijent ne žali na tegobe.
Neki od najčešcih simptoma HML:
Opšti nespecifični znaci umora, neraspoloženja, gubitka težine
Bledilo kože
Osećaj gubitka daha
Gubitak u težini
Osećaj nelagodnosti na levoj strani stomaka
Povecano znojenje, naročito nocu
Nelagodnost pri toplom vremenu
Sklonost ka ogrebotinama
Ovi simptomi nisu specifični za HML, pa doktor mora da koristi posebne testove kako bi utvrdio da li je osoba obolela od HML.
KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA HML?
Opšti simptomi i znaci su nespecifični za HML i mogu stvoriti zabunu u odnosu na druge bolesti. Najčešce osobe sa ovim simptomima dolaze kod doktora da bi utvrdili šta nije uredu sa njima? Doktoru je od velike važnosti da sazna koliko dugo su prisutni simptomi i mora da izvrši pregled pacijenta. Sam pregled se sastoji od ručnog pregleda slezine pipanjem jer je uvecanje slezine najčešci klinički znak bolesti. Kod polovine bolesnika sa HML slezina prelazi više od 5 cm ispod levog rebarnog luka, a veličina slezine je u srazmeri sa visokim brojem leukocita-granulocita u perifernoj krvi. Izrazito uvecanje slezine može biti klinički znak blastne faze bolesti.
Osim slezine, i jetra može biti uvecana, mada rede. Od ostalih kliničkih znakova bolesti, najvažniji je laboratorijski nalaz 300.000 - 600.000 ćelija u mikrolitru periferne krvi koji dovodi do povecanja gustine krvi. Može se na očnom dnu primetiti papilarni otok. Veoma važan deo dijagnostike je uzimanje uzorka kostne srži koji se dobija punkcijom sa finom iglom iz kosti, najčece iz karlične kosti. Dobijeni uzorak se analizira pod mikroskopom. Od uzorka se može ispitivati ćelijska genetika, koja ima za cilj da se dokaže prisustvo Filadelfija hromozoma (Ph hromozom), koja predstavlja definitivnu dijagnozu bolesti.
KAKO SE LEČI HML?
Terapija HML je kompleksna i veoma individualna. Postoji više načina lečenja HML.
Doktori mogu da leče hroničnu fazu HML različitim lekovima od kojih su neki niže pobrojani:
Hidroksiureja i busulfan
Lekovi koji pripadaju citostaticima ali nemaju nikakvog efekta na hromozome. Ne utiču na usporavanje ili prevenciju pogoršanja bolesti, ali snižavaju broj leukocita u krvi, što smanjuje pojavu simptoma.
Interferon - alfa
Prirodna supstanca u organizmu, čiji sintetički oblik se koristi u terapiji pojedinih malignih oboljenja. Nije u potpunosti poznat mehanizam delovanja ovog leka kod HML ali smanjuje broj leukocita i ćelija sa Ph pozitivnim hromozomom. Efekat terapije omogućava kod nekih bolesnika gubitak simptoma ali pošto ne uništava sve ćelije koje poseduju Ph hromozom, interferon-alfa nije u mogućnosti da izleči bolesnike sa HML
Savremena, ciljna molekularna terapija:
Oprobani su novi lekovi koji za cilj imaju specifično delovanje-ciljna terapija, usmerenu na sam uzrok HML, odnosno mutaciju. Trenutno je u našoj zemlji, za kliničku praksu odobren samo jedan ovakav lek. Imatinib mesilat (Glivec®)
Mehanizam dejstva ovog leka je blokada specifičnog enzima (tirozin kinaza) koju stvara Ph hromozom. Ovakvom blokadom na molekularnom nivou, ovaj lek dovodi do blokade stvaranja novih nezrelih ćelija, a postojece uvodi u proces nazvan programirana ćelijska smrt (apoptoza).
U svetu postoje i za klinicku primenu su odobreni i:
Nilotinib (Tasigna®)
Dasatinib (Sprycel®)
U fazi ispitivanja je i Bosutinib
KOJE SU OSTALE OPCIJE TERAPIJE HML?
Transplantacija matične ćelije (TMC) pruža bolesnicima sa HML šansu za izlečenje. Putem transplantacije se odstranjuju matične ćelije koje nose Filadelfija (Ph) hromozom. Medutim, da bi se izvršila TMC potreban je srodan davalac kostne srži, što je u našim uslovima dosta teško, a sama procedura nosi sa sobom i razne rizike. Doktor i pacijent moraju zajedno da procene mogućnosti, rizike i korist pre nego što se odluče za ovakvu proceduru.
U Srbiji se na Vojnomedicinskoj akademiji, Institutu za majku i dete i institutima za hematologiju u Beogradu i Novom Sadu, matične ćelije godinama uspešno primenjuju u lečenju. Matične ćelije pomažu kod nekih od najtežih bolesti kao šo je leukemija i za neke pacijente, neretko su - jedini spas. Pogledajte razgovor sa doktorkom Draganom Stamatović sa Vojno-medicinske akademije u Beogradu i doktorkom Zoranom Andrić iz Instituta za transfuziju krvi koje objašnjavaju šta su to matične ćelije, i kako mogu da leče. O transplantaciji kostne sržri i dobrovoljnim davaocima u emisiji Kontekst 21, koju možete pogledati u nastavnu i na Jutjubu, govori i Ana Stamenković, novinarka RTS-a.
Dugacak tekst ali mnogo toga nisam znao. Treba se informisati. Puno je predrasuda a mnogo ljudi ceka pomoc. Nije samo korona bolest