Raskošni dvorac Miramare bez sumnje jedan je od najlepših u Italiji. Istorija ovog zdanja bogata je interesantnim pričama koje bude maštu, naročito dok ih slušate dok koračate velelepnim odajama...
Dvorac Miramare izgrađen je u 19. veku za austrijskog nadvojvodu Maksimilijana I i njegovu suprugu.
Smešten je nedaleko od Trsta, na samoj obali Tršćanskog zaliva, tik uz more, i ima jedinstven pogled na pučinu, dok je s druge strane okružen bujnim zelenilom botaničke bašte posebno zasadjene kako bi doprinela opštem utisku raskoši i bogatstva.
Danas je dvorac – muzej dostupan svima po ceni karte koja je povoljna, dok je obilazak spoljašnosti naravno – besplatna avantura.
Inače, arhitekta koji je projektovao Miramare nije bio vičan dvorcima. Karl Junker se uglavnom bavio konstrukcijom akvadukta i vodovodnih cevi. Ipak, velelepno zdanje pokazuje da je dokazao kako zna i kako ume da zadovolji potrebe i običnih ljudi i elite.
Jedan poznata priča navodi da je nadvojvoda ostao zarobljen u oluji na moru i uspeo da se spase dočepavši se kopna na ovom području. To je bio razlog što je upravo ovo mesto odabrao za svoj dom i nazvao ga po svom "pravom" domu, rezidenciji u Portugalu. Ipak, Maksimilijan nije stigao da uživa u njemu, iako je pažljivo nadgledao gradnju sve do najsitnijih detalja, poput ornamenata i rezbarija. 
Međutim, kada je dvorac završen, nadvojvoda je ubrzo otputovao u Meksiko gde su ga politički neprijatelji zarobili i streljali. Tada je imao svega 35 godina.
Posle smrti vojvode, Miramare je poslužio kao svojevrsni "hotel" brojnim liderima, o čemu svedoče i umetnička dela i portreti izloženi u dvorcu.
U raskoši dvorca posle smrti Maksimilijana, uživao je car Franc Jozef sa svojom suprugom kada su došli u posetu Trstu. Posle njih, ovde su boravile carica Elizabeta i belgijska princeza Stefani. 
Prema jednoj legendi, dvorac je uklet a kletva kaže da onoga ko prenoći u dvorcu čeka prerana smrt u stranoj zemlji.
Područje današnjeg parka oko dvorca koji oduzima dah je bila samo suva zemlja puna mediteranskog šiblja pre izgradnje dvorca. Po želji nadvojvode, pažljivo posađene odabrane vrste cveća i drveća sa svih strana sveta: iz Libana, severne Afrike, Kalifornije, Meksika, Azije… 
Bio je to privatni vrt u kome je mogao da uživa samo nadvojvoda sa svojom porodicom. 
Dok se veleiki dvorac gradio, vojvoda je morao negde da boravi. Izabrao je da to bude takozvani Castelletto - žuto zdanje ušuškano u parku pored dvorca Miramare, koje izgledom pomalo i liči na njega. Ipak, priče svedoče da je Maksimilijan u ovoj malenoj zgradi živoe skromno, strpljivo čekajući da Miramare bude do kraja završen.
Foto: OS
