Razgovor sa, uspešnom, nesvakidašnjom, iznenađujućom i vanokvirnom kreatorkom, mentorom, promoterom zaštite životne sredine - Anom Trošić Trajković, počinjemo posle revije koju je kreatorka upriličila u „Belekspo centru“.
Foto: Marija Stojanović
Revija je održana u Beogradu u okviru onlajn Nedelje mode, koja se ove godine organizuje u skladu sa svim merama zaštite zbog pandemije koronavirusa.
Pod imenom „Gejm Čejndžer“ održana je pred malobrojnom publikom, ali je većina zainteresovanih događaj pratilo na lajv strimu putem „Jutjuba“, što je i zajedničko svim dešavanjima koje obuhvata ovogodišni „Fešn vik“ u Beogradu.
Naša ekipa imala je to zadovljstvo da reviji prisustvuje uživo a o tome kakvi su modeli prikazani, i kakva je amosfera bila, možete pročitati u našem posebnom tekstu.
Na početku razgovora, Ana je odmah istakla nadu da će sledeće godine „sve biti vraćeno na staro“ , naravno uz onlajn prenose, i da će se osetiti i ona prava energija publike oko piste, koja je ove godine manjkala iz jasnih razloga.
Šta znači ime revije „Gejm Čejndžer“?
-To ima označava promenu nekih pravila kada je moda u pitanju. Modna industrija je treći po redu zagađivač životne sredine i stvari su takve da proizvodnja u jednom trenutku mora da stane. E sada, činjenica je da trenutno na svetu ima dovoljno garderobe da, kada bi danas prestala da se proizvodi, čovečanstvo bi moglo da se oblači još ceo jedan vek, još 1oo godina! Moramo da pribegavamo održivim načinima proizvodnje u smislu redizajna, reciklaže, „seknd henda“ možda, kome to prija, uz obraćanje lokalnim dizajnerima i generalno –„ sporoj modi“, kako bi se situacija promenila i kako bi se tekstilna industrija vratile u normu.
Skoro svaki model na reviji nosio je komad sa ispisanim porukama. O čemu je reč?
-Ima preko 500 različitih poruka. Uglavnom su sve vezane za to da treba da se okrenemo održivom razvoju u modi. Jedna od poruka na primer je – Majica mora da košta više nego kafa! Znači, jedna majica ne može da košta 200 dinara. Ona košta 200 dinara, zato što tamo neko u državama trećeg sveta ne prima platu za tu proizvodnju i taj cenovni rang je postignut samo na taj način. U onom momentu kada se aktivistička udruženja kao što je „Clean Clothes Campaign“, izbore za to da , gde god radili u proizvodnji, radnici jedne fabrike moraju primati minimalnu zaradu zemlje iz koje je ta fabrika. Onda će svi ti „fast fešn trendovi“ biti cenovno viši, imaće realnu cenu, tako da više neće biti dostupni da se kupuju i gomilaju i kada nam trebaju i kada nam ne trebaju.
Maja Stojanović i Ana Trošić Trajković, Foto: Marija Stojanović
Komadi odeće koje smo na reviji videli izrađeni su od vrste posebno recikliranog materijala, ali ne u bukvalnom smislu. Kako su nastajali?
-Ova cela kolekcija je u stvari eksperiment rekonstrukcije kišnog mantila. Ona je nastala od 7 različitih „seknd hend“ kišnih mantila, koji su dekonstrukcijom promenjeni, odnosno, napravljen je potupno nov tekstilni proizvod od njih. Kombinovani su sa nekim drugim „seknd hend“ komadima. Oni su upravo apel da moramo da recikliramo, da moramo da produžavamo životni vek proizvoda, i da tako – proizvodnja mora da uspori.
Koliko Srbija „drži korak“ sa razvijenijim državama u kojima je svest o ideji reciklaže i održivosti na višem nivou? Koliko ljudi uošte kod nas razumeju taj koncept „spore mode“?
-Moram da kažem da se u Srbiji situacija menja na boqe zahvaljujući jednom broju žena koje su aktivistkinje koje se bore za koncept održive mode u Srbiji. Zahvaljujući njima, održiva moda ovde nije nepoznata i ima sve više profila na „Instagramu“, devojaka koje razmenjuju ili prodaju svoju polovnu ideću, tako da se ta ideja polako emancipuje mnogo brže nego što je za očekivati od jedne zemlje na Balkanu koja je van Evropske Unije, Promena je počela. Pre dve, tri godine smo mogli da se, da kažem metaforički, „hvatamo za glavu“ i pitamo se – „Šta ćemo?“, ali sada već vidimo šta ćemo, krenuli smo da delamo, tako da, i te kako postoje ljudi u ovoj zemlji, odnosno žene u ovoj zemlji koje se bore za održivu modu.
Foto: Marija Stojanović
Da li je večeras na reviji, osećaj bio poseban i drugačiji u odnosu na prethodne Nedelje mode?
-Nadam se da će sledeće godine Nedelja moda bude i uživo i onlajn. Sada je drugačije da nemamo publiku i da nedostaje energija ljudi. Zdravlje je ovde svima na prvom mestu i mislim da su ljudi iz „Fešn vika“ izvukli maksimum maksimuma iz ove situacije da omoguće modi da funkcioniše modi da funkcioniše i nama modnim radnicima da prikažemo svoje kolekcije. Naravno, osećam se počastvovanom što učestvujem na beogradskom „Fešn viku“. To je najveća manitestacija u ovom delu Evrope kada je moda u pitanju.
