Aleksandra Grozdanović o geštalt terapiji - kako i kome može da pomogne

Četvrtak, 15. oktobar 2020. 11:40
Autor: OS
Izvor: OS

O tome šta je zapravo geštalt terapija, kako se primenjuje i koliko je uspešna, za Ogledalo Srbije, razgovarali smo sa diplomiranim psihologom, Aleksandrom Grozdanović, koja je geštalt terapeut pod supervizijom.


Aleksandra Grozdanović, diplomirani psiholog, foto: lična arhiva

Šta je geštalt terapija, kako je nastala i od kada se primenjuje? 

-Pedestih godina prošlog veka do tada poznate vladajuće pristupe psihologiji čoveka čine Frojdovo učenje i Bihejviorizam, sa pojavom Abrahama Maslova, Karla Rodžersa, Viktora Frankla pristiže dah novih mogućnosti i pojave egzistencijalističkih i humanističkih pravaca u psihologiji. Fric Perls psihoanalitičar, Frojdov učenik koji šezdesetih godina implementira nove načine razumevanja čoveka težeći da razgovor preobrazi u iskustvo delanja i osećanja koje će živeti, može se smatrati osnivačem geštalt terapijskog pristupa lečenju. Reč "geštalt" je nemačkog porekla i znači celina, forma koja ne može da se rastavi na sastavne elemente jer bi se pri tome izgubilo njeno značenje.

-F. Perls je prvi primenjivao principe celovite forme. Geštalt terapija ima za osnovni cilj podsticanje sazrevanja i razvoj čoveka kroz “promenu sa podrške iz okoline na podršku u samom sebi”. Takođe pomaže čoveku da prihvati odgovornost za ono što radi, kao i za ono što ne radi i pri tom postiže puniju integrisanost, celovitost. Osoba se posmatra kao celina koju sačinjavaju osećanja, sećanja, imaginacija, opažanja, mišljenja i fizičko telo.

Ko može da bude kandidat za geštalt psihoterapiju?

-Razni su razlozi odlaska javljanja psihoterapeutu. Obično je to preporuka kolega ili pozitivno iskustvo njegovih ranijih klijenata. Što se tiče “kandidata”, na psihoterapiju se uglavnom javljaju anksiozni, osobe sa različitim vrstama fobije, opsesivno kompulsivni, depresivni, oni sa emocionalnim problemima, problemima u interpersonalnim odnosima, intimnim, problemima u socijalnom i radnom okruženju.


Foto: Piksabej

-Česta tema u psihoterapijskom radu je usamljenost, osećaj zaglavljenosti, šematsko ponavljanje prošlih iskustava. Ne postoji idealni “kandidat” za psihoterapiju, jedini uslov je da nije akutno “van realnosti” i da je prosečnih intelektualnih kapaciteta. Poželjno je da klijent ima razvijeni određeni stepen introspektivnosti i da je motivisan da dati problem ili stanje reši.  

Šta kaže Vaše iskustvo, koliko je geštalt terapija uspešna?

Uspeh psihoterapije se meri kvalitetom kokreiranog odnosa klijent – terapeut. Taj odnos je obojen ličnim preferencijama klijenta i terapeuta kao i spremnosti klijenta da uđe u proces i da se suoči sa načinom na koji je lično odgovoran za dati psihološki problem. Osvešćivanjem lične odgovornosti klijent preuzima moć i kontrolu čime dobija slobodu izbora, pojačava integrisanost i ostvaruje smisleniji i ispunjeniji život. Glavni instrument rada je sam terapeut koji svojim prisustvom, prihvatanjem, obuhvatanjem klijenta oslobađa prostor duše i strpljivo čeka da se ona manifestuje tanano, stidljivo, polako i biva svedok istine.

-Naravno da što je terapeut više asimilovao (usvojio - u smislu da je postalo deo njegove lične istine) lično iskustvo, profesionalno i iskustvo svojih klijenata ima veće verovatnoće da će terapija biti uspešna.

Šta može da očekuje neko ko se odluči za taj vid terapije?

-Geštalt terapija je doživljajna terapija, a ne verbalna ili interpretativna. Ono što u samom startu, a i kasnije može ometati psihoterapijski proces je očekivanje klijenta da će njegov problem brzo nestati, i da će se on kao ličnost brzo promeniti. Promene u ličnosti nastaju tek nakon dobre pripreme i spremnosti osobe da se prepusti hrabro svemu onome što jeste (bez obzira kolko god ona jarko želela brzu promenu) stvaranjem dobre baze i podrške u sebi da bi se promena izistinski desila.


Foto: Piksabej

-Brza rešenja plasirana širokoj narodnoj masi u cilju komercijalizacije i zarade pojedinaca ili organizacija izazivaju promenu u ličnosti onoliko koliko malom palidrvcetu šibice treba da izgori. Brza rešenja takođe podgrevaju narcističko uverenje čoveka zaglavljenog u nadmoćnosti lažnog "ja" da sve može sam, pri tom čovek koristi veliki deo energije za održavanje "idealnog" kao i za suzbijanje ne tako idealnog u sebi, udaljavajući se na taj način i od sebe i od drugih. Jedino prznavanjem i prihvatanjem onoga što jesmo oslobađamo energiju za promenu i otvaramo put kvalitetnih i stvarnih odnosa sa drugima.

Koji su osnovni principi geštalt terapije? Kako da je razume običan čovek, da li uključuje i primenu lekova?

-Zdravlje u geštalt terapiji se definiše kroz aktivnost, kontakt, izbor i autentičnost, dok nezdrava stanja odlikuju zastoji, otpori, rigidnost i kontrola uz često prisutnu anksioznost. Čovek se smatra zdravim sve dok je u kontaktu sa samim sobom, svojom okolinom I odnosima između sebe i svoje okoline. 

-Ozdravljenje se postiže obnavljanjem svesnosti koju smo nekad izgubili. Svesnost se postiže kroz shvatanje, poznavanje, posedovanje informacije: „Na primer kada se osoba usresredi na svoj bes koji doživljava na primer, u vezi sa nekom drugom osobom, povećava se njena svesnost o besu koji joj pripada i dobija se mogućnost završavanja “nedovršenog posla” i oslobađanja psihičke energije za nešto drugo“. Nezavršeni posao su u stvari naša nezavršena osećanja (bes, nezadovoljstvo…).  

-Cilj geštalt terapije je da se klijentu pruže sredstva kojima će moći da reši sadašnje probleme, kao i sve probleme koji sutra, ili kasnije, mogu da iskrsnu. To sredstvo je oslonac u sebi, a do njega klijent dolazi tako što će se sa sobom i svojim problemima baviti uz pomoć svega čime raspolaže sada. Uspe li da u svakom trenutku postane istinski svestan sebe i svojih radnji, u govornoj, fizičkoj ili ravni imaginacije, uspeće da uvidi kako sam sebi stvara teškoće. Svaki problem koji reši olakšava rešenje sledećeg zato što svako rešenje ojačava njegov unutrašnji oslonac.

-Ozdravljenje se postiže kroz obnavljanje svesnosti koju smo izgubili – iz ovakve perspektive geštalt terapija nastoji da podrži kreativan izbor, ohrabri odgovornost, pojača integrisanost u naporima osobe da ostvari smisaon i ispunjen život. Psihoterapeut geštalt ili bilo kog drugog pravca ukoliko je pshijatar po zanimanju može da svojim klijentima prepiše i lekove ukoliko proceni da je to neophodno.

-Psiholozi psihoterapeuti ne prepisuju lekove, ali mogu da u saradnji sa psihijatrima rade sa klijentima koji su pod medikamentoznom terapijom, koji naravno moraju da idu na kontrole kod svog psihijatra. Psihoterapija kao metod lečenja ne uključuje medikamentoznu terapiju već terapiju razgovorom i korišćenje određenih psihoterapijskih tehnika i metoda.

KOMENTARI
NAPIŠI KOMENTAR
NEMA VIDLJIVIH KOMENTARA