Tokom pandemije kovida 19, mnogi su bili primorani da sede u četiri zida. Za vreme onih najtežih dana zaključavanja i zaštitnih mera, svako ko je imao balkon – malo je „lakše disao“. 
Bilo da imate terasu, francuski balkon ili lođu, možete se smatrati srećnikom, jer ovaj arhitektonski element ima toliko toga da ponudi – ne samo kada je teško, već i kada „sve ide kako treba“...
Terasa ili balkon su poseban prostor koji pruža jedinstvenu mogućnost - da ostanemo u kontaktu sa spoljašnjošću, a da ostanemo u sopstvenom domu.
Posedovanje balkona ili terase jeste privilegija, više nego ikada ranije. Osim što nam omogućava da udahnemo vazduh, uživamo u uzgoju sopstvenog sveća, pogled s visoka je i sinonim za „učešće“.
Prvi balkoni građeni su u Persiji i Egiptu. Balkon je u drevnim društvima imao posebnu ceremonijalnu funkciju, a ukazivao je i na hijerarhiju: sa balkona se demonstrirao vladalački status.
Slični prostori - lođe više su bili prisutni u antičkoj Grčkoj i starom Rimu. U robovlasničkoj demokratiji, građani koji su živeli u blizini trgova na kojima se odlučivalo o važnim pitanjima, imali su dobar uvid u ono što se dešava i što ih očekuje.
Ipak, tokom Srednjeg veka, u mnogim domovima bilo kog društvenog statusa, zbog nedostatka kanalizacije, balkon je imao još jednu važnu, ne tako lepu funkciju – toaletnu.
U periodu Renesanse, balkoni i terase postaju prava umetnička dela i vlasnici su bili željni da ih sa ponosom pokazuju. Balkoni su bili statusni simboli, mnogo se vodilo računa o dekoraciji, za potrebe balkona vajane su skulpture, pravljeni posebni ukrasni stubovi, ograde...
Metalne ograde i stubovi na terasama i balkonima postaju popularni u doba Baroka. Кovano gvožđe naročito su voleli pripadnici tadašnjeg plemstva.
Umetnost sa terase ili balkona
Brojni slikari i umetnici su u balkonu i terasi našli inspiraciju, poput Frnasiska Goje koji je naslikao delo „Maje na balkonu“. I čuveni Mane je prikazao pripadnike pariske aristokratije na svojoj poznatoj slici iz 1869, kako uživaju u pogledu na francusku prestonicu.
Da ne pominjemo Šekspirovu Đulijetu koju uvek zamišljamo upravo na balkonu, na mestu koje joj je neko veme, služio za bekstvo iz stvarnosti u kojoj joj se nije dalo da ostvari kontakt sa Romeom.
Iako španska reč „balkon“, u prevodu znači „pomno posmatrati „, i to bez učešća u onome što se dešava, futuristički umetnik Bočoni, u revolucionarno doba – godine 1911, naslikao je delo „Ulica ulazi u kuću“, koja prikazuje ženu naslonjenu na ogradu balkona.
Na slici, izgleda da se unutrašnjost i spoljašnjost spajaju u jednu celinu uz oslobađanje ogromnog emocionalnog naboja.
Bio je to jasaan poziv na učešće koji je, imajući u vidu tada novi istorijski društveni kontekst proizašao iz industrijske revolucije, i koji se više nije mogao izbeći.
Slike i fotografije takođe sve češće u to turbulentno doba, prikazuju govornike sa megafonom u ruci na balkonima i terasama i okupljene, zabrinute ljude koji slušaju, i koji su spremni za neku akciju i političko ili građansko delanje.
Beton i ekskluziva
Posle Hausmanove obnove Pariza, balkoni počinju da se šire francuskom prestonicom U ime boljih higijenskih normi, Hausman, koji je bio prefekt Sene od 1853. do 1870. godine, srušio je stare uske i neugledne ulice grada i stvorio široke ravne bulevare, sa raskošnim zgradama koje su imale monumentalne fasade i naravno - balkone.
Upravo je Hausmanovo razdoblje, zahvaljujući armiranom betonu, dovelo balkon do toga da može biti pristupačniji, dostupniji narodu, nekada i manji i običniji, ali i „angažovan“ u smislu komunikacije organizacija civilnog društva.
U prošlom veku još jedan balkon stupa na scenu - zajednički balkon, postaje sve rasprostranjeniji. Usled urbanozacije i fenomena društvenog stanovanja, korišćen je kao zajednički prostor, ne samo za pristup pojedinim stambenim jedinicama, već za društvene odnose, ali i mnoge druge namene.
Na njemu se sušio veš, izlazilo se na cigaretu, ali i na tajne sastanke. Кasnije, u svetskim petropolama, postalo je moderno praviti zabave na vrhu zgraden na ogromnim terasama sa divnim pogledom s visoka...
Početkom 21. veka privatni balkon se nije smatrao mestom za susrete, već kao nešto unutar doma, pa, ako su imali i jedan okrenut prema ulici, ljudi su se trudili da se zastorima i tendama sakriju od radoznalih pogleda.
Ipak, na tu vrstu moderne izolovanosti, morali smo da zaboravimo tokom najtežih dana pandemije koronavirusa, kada terase, posebno one u zgradama postaju mesta sa kojih su se pokazivale emocije, upućivali pogledi, i sa kojih se mahalo komšijama, na njima se pevalo, sviralo, pa i plakalo...
Foto: Piksabej
