Tu priliku nisu imali svi, jer je obrazovanje dečaka i devojčica u Antičkoj Grčkoj bilo različito.
Grci su verovali da su knjige i učenje jedan od najboljih načina da se provede vreme, a školu uopšte nisu smatrali obavezom.
Atina i Sparta imali su različito obrazovanje
Dečije obrazovanje u drevnoj Grčkoj u velikoj meri zavisilo je od pola.
U ranoj istoriji Grčke samo su bogati muškarci bili obrazovani, mladi dečaci su obično imali svoje nastavnike koji su ih podučavali matematici, pisanju i vojnim veštinama.
Stvari koje su deca učila zavisile su od toga gde su živeli u Grčkoj. Ako je dečak, na primer, odrastao u Sparti, celokupno školovanje je proveo pripremajući se za vojsku.
U Atini, koja je bila manje fokusirana na Grčku, studenti su učili nekoliko predmeta - muziku, književnost, astronomiju, retoriku...
Kako je Grčka postala demokratski orjentisana, retorika je postala vrlo važan predmet za decu koja su pohađala školu.
Grci su verovali da bi u demokratiji čovek trebalo da bude dobar govornik. Učili su retoriku pamćenjem poznatih govora iz prošlosti, a takođe su učili i poeziju pamćenjem čitavih pesama. 
Za razliku od dečaka, devojčice su uglavnom učile da čitaju i pišu, ali ništa više od toga. Zapravo, njihovo obrazovanje svodilo se na to kako da postanu dobre domaćice.
U Sparti su i devojčice dobijale lagane vojne dužnosti. Od njih se takođe očekivalo da mnogo vežbaju kako bi imale zdrave bebe koje bi sutra mogle da služe u vojsci.
U Sparti su devojčice obično dobijale više obrazovanja od devojaka u Atini. Ali to je uglavnom bio samo fizički trening, bez knjiga, domaćih zadataka - samo vežba!
Atinjanke nisu imale pravo glasa niti pravo učešća u javnom životu. Smatrane su delom domaćinstva na čijem čelu se nalazio muškarac, koji je domaćinstvom i „gospodario“.
Ulogu „gospodara“, dok se ne bi udale, imao je njihov otac, a nakon udaje, njihov suprug.
