Rezultati istraživanja koje su nedavno objavile Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna organizacija rada, ukazuju na činjenicu da produženo radno vreme "ubija" sve više ljudi širom sveta.
Foto: Pixabay
Svake godine od posledica prekovremenog rada i dugačkog radnog dana, umire na stotine hiljada ljudi. Prvo globalno istraživanje na ovu temu pokazalo je da je 2016. godine umrlo 745.000 ljudi i to od posledica moždanog udara i bolesti srca.
U izveštaju se navodi da su ljudi koji žive na prostoru jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika, najviše pogođeni ovim bolestima.
Iz SZO-a takođe poručuju da bi taj trend mogao da se pogorša zbog pandemije koronavirusa.
Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 sati ili više na nedeljnom nivou, povezan sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara i 17 odsto većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti u odnosu na radnu nedelju koja ima od 35 do 40 sati.
Studija je pokazala da je smrtnost veća kod populacije muškog pola srednjih godina i starijih.
Iako studija nije u obzir uzela period pandemije, zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije istakli su da rad na daljinu takođe može povećati rizik od bolesti.
„Prema nekim dokazima kada zemlje uđu u nacionalnu blokadu, broj radnih sati povećava se za oko 10 odsto“, napomenuo je službenik Svetske zdravstvene organizacije Frenk Pega.
Iz Svetske zdravstvene organizacije ističu da bi poslodavci morali da uzmu u obzir procenu rizika zdravlja svojih zaposlenih. Ograničen broj sati i radna nedelja od 40 radnih sati daje bolje rezultate produktivnosti i rezultata rada.
