Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Smatra se da skoro polovina pravoslavaca koji žive u Srbiji obeležavaju Svetog Nikolu.
Zato i postoji izreka - Ko ne slavi svetog Nikolu, on ide u goste. Ipak, ove godine i epidemiolozi i SPC pozvali su vernika da proslave slavu u krugu porodice.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma, uvek je šestog decembra po starom, to jest 19. decembra po novom kalendaru, a to je dan kada je 343. godine svetitelj preminuo.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu. Praznuje se kao dečji praznik u državama zapadne Evrope, jer tada deca, ako su bila poslušna, dobijaju poklone. Sveti Nikola je zaštitnik grada Amsterdama.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, i još kao dete Nikola je pokazivao neobične duševne darove. Kada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, "proizveo" za sveštenika grada Mira.
Svoj duhovni život počeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio. Posle smrti roditelja, svu nasleđenu imovinu razdelio je sirotinji.
Prema predanju, vođen čudesnim glasom krenuo je u narod da širi veru, pravdu i milosrđe i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju.
Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Veruje se da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnoga deca čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca.
U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik.
Prema tradiciji, na dan Svetog Nikole, ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi kućne poslove.
