Uskrs je praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Danas ga obeležavaju pravoslavni hrišćani, ali je Uskrs praznik čiji se datum svake godine određuje prema prirodnom kalendaru i uvek je u nedelju. Obeležavanje ovog radosnog praznika može se obeležavati u periodu od 4. aprila do 8. maja.
Foto: Pixabay
Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Vuk Karadžić, u svom “Rječniku”, za glavni naziv ovog praznika je uzeo Vaskrsenije, ali pominje i druge nazive - Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Uskršnji običaji
Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a na spavanje se ne odlazi pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana. Na Vaskršnje jutro treba se umiti vodom u koju je bio dan pre potopljen dren ili zdravac,bosiljak...Decu treba za zdravlje i radost dotaći crvenim jajetom.
